Тоба (Нова Црња)
Тоба | |
|---|---|
 Католичка црква | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Нова Црња |
| Становништво | |
| — 2011. |  518 |
| — густина | 28/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 41′ 10″ С; 20° 33′ 13″ И / 45.686° С; 20.553666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 68 m |
| Површина | 24,9 km2 |
.svg)  Тоба Тоба на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23222 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 357 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда.[1] Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (Robert Zichy–Ferraris).[2] Зичи-Ферарис је свој посед продао негде у периоду између 1838. и 1845. године претенденту на француски престо Анрију V (Henry V, comte de Chambord, 1820–1883).[3] Анри V поставља за управитеља свог поседа француског Барона Кирила Билеа (Joannes Cyril Billot), који са својим синовима управља овом регијом у периоду од око 50 година. Баронови синови, Хенрик и Јудокс (Henrik, Eudoxe) се истичу у помоћи и бризи о сиромашним и болесним о чему говори и спомен плоча постављена у част њихове донације 1893. године у холу старе зграде Болнице у Кикинди.[4] У то време су највероватније у селу подигнути каштел и резиденција који нису сачувани. 1876. године је подигнута црква Свете Тојице.[5] До средине 19. века насеље је било познато под називом Велика Тоба, а становништво се углавном бавило гајењем дувана. У селу је тада био око 100 домаћинстава.[6] Након смрти Анрија V, његове поседе наслеђује Војовода Роберто I od Парме (Robert I di Borbone-Parma, 1848-1907), а након његове смрти, његов син Војвода Илија од Парме (Elias di Borbone-Parma, 1880-1959). Почетком 20. века земљиште прелази у власништво „Делмађарорсаги“ банке која врши парцелизацију у периоду од 1910. до 1911. године.[7]
Након другог светског рата, 1949. године сазидана је двоспратна зграда Дома локалне задруге. 1976. године завршена је нова школа, у то време, прва савремена, образовна установа у региону. Тренутно у школи раде четири разреда. У склопу исте зграде је и обданиште. Село данас има Дом културе, Ватрогсну станицу и амбуланту. У Тоби се налази и седиште културног удружења “Петефи Шандор”.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Тоба живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 265 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 6 | 6 | ||
| 75—79 | 12 | 14 | ||
| 70—74 | 17 | 17 | ||
| 65—69 | 31 | 27 | ||
| 60—64 | 30 | 38 | ||
| 55—59 | 24 | 21 | ||
| 50—54 | 24 | 21 | ||
| 45—49 | 26 | 17 | ||
| 40—44 | 19 | 25 | ||
| 35—39 | 35 | 23 | ||
| 30—34 | 21 | 16 | ||
| 25—29 | 16 | 19 | ||
| 20—24 | 24 | 12 | ||
| 15—19 | 18 | 14 | ||
| 10—14 | 21 | 24 | ||
| 5—9 | 23 | 22 | ||
| 0—4 | 14 | 11 | ||
| Просек : | 41,8 | 43,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 304 | 79 | 189 | 24 | 12 | 0 |
| Женски | 272 | 30 | 188 | 48 | 5 | 1 |
| УКУПНО | 576 | 109 | 377 | 72 | 17 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 186 | 160 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 91 | 75 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 277 | 235 | 0 | 0 | 9 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 5 | 2 | 3 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 4 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 5 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 5 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 5 | 5 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ www.kikinda.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2010), Села Кикиндске општине
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Bodor Antal, Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra. 1914, Budapest.
- ^ Историја села Молин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Историјат Болнице у Кикинди Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Сачуване фотографије каштела и резиденције Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Fényes Elek, Magyarország geographiai szótára. I-IV. 1851, Pesten.
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Borovszky Samu, Magyarország vármegyéi és városai. Magyarország monográfiája. Torontál vármegye.1911, Budapest.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
